АПОЗИТИВ

 

Шта је апозитив?

            И апозитив је, као и апозиција, додатак иза именице. Али, за разлику од апозиције која има исто значење као именица коју одређује, апозитив означава неку њену особину, које као да смо се накнадно сетили и која додатно објашњава каква је именица коју одређује. Најчешће је исказан придевском синтагмом.

На пример:

            Новак Ђоковић, веома исцрпљен од последњег меча, победио је на Вимблдону.

            Као што видите АПОЗИТИВ је много сличан АПОЗИЦИЈИ: у говору се одваја паузама, а у писању запетама; главни члан синтагме којом је исказан апозитив, такође се са именицом коју објашњава слаже у роду, броју и падежу.

У чему је разлика?

            Основна разлика је у томе што апозитив даје неку додатну особину или квалификацију, тј. описује именицу иза које стоји, а апозиција је, у ствари, друго име именице коју објашњава. То се јасно види и из чињенице да апозицију чини именичка синтагма (скуп речи у којем је централни члан ИМЕНИЦА), а апозитив - придевска синтагма (скуп речи у којем је централна реч ПРИДЕВ).

Како их разликовати?

            Веома једноставно: помоћу питања која бисмо поставили да нам одговори буду апозиција или апозитив из реченице. Апозиција одговара на питање КОЈИ?, јер исти појам одређује другим речима, а апозитив одговара на питање КАКАВ? ,јер одређује особину појма.

На пример:

            Новак Ђоковић, наш најбољи тенисер, (...)

да бисмо добили одговор "наш најбољи тенисер" морамо питати КО/КОЈИ? (Новак Ђоковић) и тиме доказујемо да је синтагма "наш најбољи тенисер" у наведеној реченици апозиција.

            Али, да бисмо из реченице

            Новак Ђоковић, веома исцрпљен од последњег меча, (...)

добили одговор "веома исцрпљен од последњег меча" морамо питати КАКАВ?(Новак Ђоковић) и тиме доказујемо да је синтагма "веома исцрпљен од последњег меча" у реченици апозитив.

            Дакле, нема збуњивања ни грешака. Потребно је само поставити право питање за прави одговор и проблем је решен.

Шта још треба знати?

            И апозиција и апозитив из реченице могу бити изостављени, а да се смисао не измени.

Апозиција:

            Новак Ђоковић, наш најбољи тенисер, победио је на Вимблдону.

Апозитив:

            Новак Ђоковић, исцрпљен од последњег меча, победио је на Вимблдону.

Ништа се не мења, реченица носи потпуну информацију и ако кажемо: 

            Новак Ђоковић је победио на Вимблдону.

Зашто онда користимо апозицију и апозитив? 

            Одговор је – да саговорнику потпуније, сликовитије дочарамо о коме је или о чему је реч. 

ПАЖЊА!

            Ако ИМЕНИЦУ и АПОЗИТИВ уместо запетом ПОВЕЖЕТЕ неким обликом помоћног глагола ЈЕСАМ (ЈЕ) или БИТИ, АПОЗИТИВ ће постати део именског предиката. На пример:

            Новак Ђоковић, веома исцрпљен од последњег меча, (...) синтагма ВЕОМА ИСЦРПЉЕН ОД ПОСЛЕДЊЕГ МЕЧА јесте апозитив!

Међутим, ако напишемо (или кажемо) овако:

                                                  ЈЕ

            Новак Ђоковић      ЈЕ БИО                   веома исцрпљен од последњег меча...

                                            ЋЕ БИТИ

синтагма ВЕОМА ИСЦРПЉЕН ОД ПОСЛЕДЊЕГ МЕЧА постаје именски део предиката.